Pristup Internetu brzinama većim od klasičnog modema (33 ili 56 kilobita u sekundi za analogne linije, 64/128 Kbps za ISDN BRI) obično nazivamo širokopojasnim ili broadband-om. Za takav pristup može se koristiti tzv. ADSL tehnologija. To je neka vrsta "telefona sledeće generacije".

DSL (skraćenica od Digital Subscriber Line – digitalna pretplatnička linija) je tehnologija korišćenja kompletnog frekvencijskog spektra upredene bakarne parice za prenos podataka; klasična telefonija (prenos glasa i podataka pomoću analognih modema) koristi frekventni opseg do 4 kHz, dok DSL modemi imaju daleko šire propusne opsege, trenutno između 100 kHz i 1.1 MHz. DSL tehnologije je korišćena u našim telekomunikacijama i tokom prethodnih godina - Internet provajderi su tu uslugu obično nazivali "iznajmljena linija".

Za kućne korisnike i male firme iznajmljena linija je previše skupa, a uz to i zauzima telefonsku paricu pa bi pretplatnik morao da uvodi drugu telefonsku liniju za razgovore glasom, što donosi dodatne troškove a često je i tehnički komplikovano. Sa druge strane, primećeno je da kućni korisnici obično mnogo više primaju podataka (download) nego što ih šalju (upload). Zato je osmišljen ADSL, asimetrični sistem prenosa koji će se "popeti" na analognu telefonsku liniju, obezbedivši istovremeni razgovor glasom i prenos podataka velikim brzinama, pri čemu je maksimalna brzina download-a nekoliko puta veća od maksimalne brzine upload-a. U svetu se instalira od ranih devedesetih godina.

U Srbiji instalacija ADSL priključaka je počela u januaru 2005. godine, najpre u Beogradu a potom i u većini ostalih gradova.